IZVEŠTAJ SA TRIBINE

29.06.2026. | Zoom platforma

Organizator tribine: Udruženje DAJ MI RUKU u saradnji sa udruženjem SOCIATIVA

Tribina „Prednosti međusektorske i multidisciplinarne saradnje u cilju brige o mentalnom zdravlju mladih“ održana je 29. juna 2026. godine od 14.00h do 16.00h, putem Zoom platforme. Događaj je okupio predstavnike mladih, sportskih društava, civilnog sektora, obrazovnih institucija, omladinskog rada, socijalne zaštite. Učesnici su se prijavljivali preko google formulara. Prisustvovalo je 39 učesnika.

U prvom delu predstavljen je projekat „NFL on the Run“ od strane saradnice udruženja DAJ MI RUKU. Projekat i rezultati (podkasti, edukativne karte i online trening) prezentovani su preko web stranice https://nfl-onthe-run.eu/. S obzirom na to da je projektom obrađeno 15 aktuelnih tema u radu sa mladima, nakon uvodnog izlaganja učesnici su podeljeni u tri diskusionе grupe od kojih je svaka pokrivala najmanje dve teme:

1. Mentalno zdravlje mladih. Emocionalna inteligencija.

2. Učešće mladih. Odgovornost. Zapošljivost.

3. Socijalna inkluzija. Osećaj za inicijativu.

Posebno nam je zadovoljstvo što su se na naš poziv za učešće kao panelisti odazvali predstavnici različitih sektora društva: omladinski radnici, predstavnici obrazovnih institucija, sportskog društva i mladi, predstavnici đačkog parlamenta, studentskih organizacija. Panelisti su predstavili uspešne projekte i istakli svoja iskustva i saradnju sa drugima. Diskusije su bile usmerene na identifikovanje konkretnih praksi i preporuka za unapređenje međusektorske saradnje. 

1. Mentalno zdravlje mladih. Emocionalna inteligencija.
Panelisti:
Ivana Barać, omladinska radnica i predsednica Upravnog odbora NAPOR-a
Anastasija Trgovčević, studentkinja i članica Unije studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka,
Olivera Aleksić Bojović, socijalna radnica i psihoterapeutkinja

• Predstavljeni su projekti: “Hej, tu smo” (usmeren na unapređenje mentalnog zdravlja mladih), “Stariji brat, starija sestra” (unapređenje socijalnih veština mladih) i brojne aktivnosti fokusirane na međugeneracijsku saradnju, korišćenje psihodramskih metoda u radu sa mladima, itd.

• Istaknuto je da je neophodno sistematsko osluškivanje potreba mladih, uz izbegavanje stereotipa o generacijskoj nezainteresovanosti. Mladi treba da budu uključeni u procese kreiranja programa, a ne samo da budu njihovi korisnici.

• Naglašena je potreba za razvojem usluga mentalnog zdravlja kroz kokreaciju sa mladima, posebno u zajednicama gde su usluge nedovoljno dostupne.

• Ukazano je na značaj decentralizacije podrške, kako bi usluge bile fizički i institucionalno bliže mladima.

• Prevencija se ne može svesti na klinički okvir, već uključuje i „treće prostore“ sportske, kulturne i neformalne aktivnosti koje doprinose emocionalnoj stabilnosti i razvoju kritičkog mišljenja.

• Primeri iz prakse pokazuju da učešće mladih u sportskim i grupnim aktivnostima doprinosi razvoju odgovornosti, pripadnosti i otpornosti.

• Edukativni resursi (samorefleksivne kartice, podkast) koji su napravljeni na projektu imaju potencijal za širu primenu, naročito u nastavi Gradjanskog vaspitanja i kroz rad učeničkih parlamenata.

2. Učešće mladih. Odgovornost. Zapošljivost.
Panelisti:
Petar Ibročić, dugogodišnji veslački trener i predavač na Sportskoj akademiji u Beogradu
Petar Đorđević, predstavnik Đačkog parlamenta Gimnazije „Jovan Skerlić“ iz Vladičinog Hana
Mirjana Bojanić, viši savetnik za obrazovanje i obrazovne politike, program Znanjem do posla
Sara Stevanović, studentkinja i asistentkinja na projektima udruženja DAJ MI RUKU

• Predstavljen je program “Znanjem do posla”, kao i brojni primeri učešća mladih u organizovanju sportskih turnira i drugih akcija koje se tiču odgovornosti prema društvenoj zajednici, odgovornost mladih prema obavezama koje preuzimaju, itd.

• Ukazano je na potrebu za većim brojem kvalitetnih i strukturisanih prilika za stručnu praksu, posebno za mlade iz osetljivih društvenih grupa.

• Istaknuta je važnost mentorskih programa koji traju i nakon formalnog završetka projekata, čime se obezbeđuje kontinuitet podrške.

• Naglašena je potreba za senzibilizacijom poslodavaca, jer se u praksi i dalje susreću prepreke u zapošljavanju mladih iz ranjivih grupa (npr. spremnost da se plaćaju penali umesto prilagođavanja radnih mesta mladima sa invaliditetom).

• Predloženo je jačanje edukativnih kampanja i tribina u zajednici, sa ciljem smanjenja predrasuda i razvoja inkluzivnijeg tržišta rada.

• Istaknuto je da uspešni primeri saradnje mladih i institucija pokazuju da participativni pristup može doprineti i širim društvenim promenama.

• Mladi treba da budu uključeni u dizajn programa zapošljavanja kroz princip zajedničkog kreiranja rešenja sa institucijama i poslodavcima.
• Mladi apeluju da im se ukaže poverenje. Sloboda, partnerstvo i podrška od strane odraslih pruža “vetar u leđa” mladima da budu odgovorniji
  

3. Socijalna inkluzija. Osećaj za inicijativu.

Panelisti:
Tanja Andrić, pedagog u OŠ “Sutjeska” Zemun
Nevena Tarlanović, studentkinja FPN i predstavnica neformalne grupe studenata
Aleksandra Šijan, Koordinatorka multisektorske saradnje i umrežavanja ispred Centra za integraciju mladih
Ivana Seratlić, socijalna radnica i psihoterapeutkinja

• Predstavljen je program dugoročne i koordinisane podrške mladima u cilju socijalne integracije, program mentorske podrške i inicijative studenata u cilju unapređenja pristupačnosti na fakultetu
• Kao primer dobre prakse izdvojeno je unapređenje pristupačnosti na Fakultetu političkih nauka UB kroz uvođenje kliznih vrata i rampi za osobe sa invaliditetom, nastalo kroz zajedničku inicijativu studenata, institucija i pokretanje kampanje prikupljanja sredstava (tzv. donatorske ili fundraising kampanje) u zajednici.

• Istaknuta je važnost razvoja sistema studentskih poverenika za prava studenata sa invaliditetom, koji doprinose boljoj informisanosti, podršci i zastupanju prava.

• Naglašeno je da ovakve prakse treba proširiti na druge fakultete i visokoškolske ustanove, kako bi se obezbedila sistemska dostupnost podrške i povećao upis studenata sa invaliditetom.

• Ukazano je da inkluzija ne sme zavisiti od pojedinačnih inicijativa, već mora postati deo standardne infrastrukture obrazovnih institucija.

• Mladi i studentske organizacije treba da budu aktivno uključeni u identifikovanje barijera i kreiranje rešenja, jer neposredno razumeju potrebe svojih vršnjaka.

• Zaključeno je da je za mlade, a posebno mlade iz osetljivih grupa poput mladih Roma, od presudnog značaja kontinuirana i dostupna mentorska podrška, koja ne prestaje završetkom programa. Model „stariji brat/starija sestra“ pokazuje da dugoročni odnos poverenja i oslonca doprinosi jačanju motivacije za nastavak obrazovanja, razvijanju kompetencija i uspešnijoj tranziciji ka zapošljavanju. 

Zajednički zaključci tribine

• Briga o mentalnom zdravlju, zapošljavanju i socijalnoj inkluziji mladih zahteva integrisan i koordinisan pristup različitih sektora (obrazovanje, socijalna zaštita, civilni sektor i lokalna zajednica) uz obezbedjenje dostupnosti i pristupačnosti podrške za sve mlade.

• Mladi nisu samo korisnici usluga, već aktivni i najvažniji partneri u kreiranju i unapređenju sistema podrške (“Ne biti ekspert nego saradnik u radu sa mladima”).

• Potrebno je razvijati održive modele saradnje koji prevazilaze projektni okvir i postaju deo institucionalne prakse.

• Prevencija, inkluzija i zapošljavanje mladih međusobno su povezani procesi koji zahtevaju fleksibilne, dostupne i participativne sisteme podrške. Jedna od učesnica tribine je rekla: “Važno je biti ponekad van kalupa da bi pogurali pozitivne promene”.

• Umesto fragmentisanog pristupa i prebacivanja odgovornosti između sistema, neophodno je razvijati kulturu međusektorske saradnje koja prevazilazi pitanje nadležnosti i usmerava se ka zajedničkom delovanju: „Kako zajedno možemo postići više?“ Zahvaljujemo svim učesnicima tribine, zajednički nastavljamo da pružamo podršku i osnažujemo mlade